Косово и Метохија- рад Ивана Караџића ученика четврте године природног смера
Косово и Метохија- рад Ивана Караџића ученика четврте године природног смера
Косово и Метохија
Аутономна Покрајина Косово и Метохија захвата југозападни део Републике Србије, централни део Балкаснског полуострва и југоисточну Европу. Заузима површину од 10.887 км2, што је 12,32% територије Србије. Просечна надморска висина износи око 800 метара. Најнижи делови налазе се на надморској висини од 297 м (Бели Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је Ђеравица са надморском висином од 2,656 метара.
Косово је добило име по птици кос која насељава покрајину и Метохија што значи „земља под управвом манастира“. Разлог за ово је управо то што се на том месту налази велики број православних цркава и манастира (Грачаница, Дечани, Пећка Патријаршија и други) које су изградили средњовековни владари.
Косовска котлина обухвата источну половину покрајине. Језгро овог дела Косова и Метохије представља Велико Косово. Под појмом Косово подразумева се Велико Косово (право Косово), Мало Косово и Сиринић, испод Шаре. Овој географској целини прикључује се Дреница и косовско Поморавље. Котлина је доста уска. Пружа се у меридијанском правцу у дужини од 84 км између Звечана на север-северозападу, до Качаника на југ-југоистоку. Највећа ширина котлине је између Приштине и Дренице износи 150 км. Налази се на надморској висини ид 510 метара до 570 метара, а површина њеног дна износи око 950 км2. Према северу је отворена долином Ибра, а према југу Качаначком клисуром Лепенца, а на североистоку долином Лаба. Косово Поље предстаља дно котлине, равну и благо заталасану површину. Равница обухвата 80% поља.
Метохија је географска регија која обухвата јужни и западни део аутономне покрајине Косово и Метохија. Метохијска котлина се простире упоредо са Косовском котлином. Она има приближно овални облик. На најширем делу има 23 км ширине, а дуга је око 60 км, на просечној надмосрској висини од 550 метара. Метохију окружују планине Копаоник, Проклетије, Паштрик, Шар-планина и Дреница. Предео Метохије је изразито богат природним богтствима. Метохијска котлина је позната по плодним ораницама, земљи црници, прелепим пропланцима, рекама, виноградима.
Клима Косова и Метохија је у основи умерено континетална. Међутим, јужна Метохија је више отворена према Јадранском мору, па је одликују више годишње температуре. У мањем делу Косова и Метохије влада оштрија континентална клима која у вишим планинама прелази у праву планинску (алпску) климу. Свакако, може се констатовати да се у климатском смислу територија Косова и Метохије дели на три целине: предео са измењеном медитераснком климом, предео са континенталном климом и предео са планинском климом. Годишња количина падавина изоси од 600 до 800 мм талога. Падавине се највише излучују у касну јесен и зиму.
.Речна мрежа Косова и Метохије је релативно добро развијена. Метохијски басен је богатији водом од косовског и горњно-моравског. Покрајина се у целини одликује и неким специфичним хидрографским појавама. На Дрманској глави у северном делу неродимске планине налази се хидрогрфски чвор Србије, ту се додирују три морска слива у нашој земљи: егејски, црноморски и јадрански. Позната је и бифуркација Неродимке, тј. појава рачвања ове реке, јер су оне кратког тока и са малом количином воде. Највећа река је Бели Дрим дужине 175 км, од тога на КиМ 165 км.
Остале веће реке на КиМ су: Ситница, Ибар, Лаб, Лепенац, Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, Мируша и друге.
На територији ове покрајине данас живи око 1,804,838 становника ( јул 2009 ). На Косову и Метохију живи 120 000 Срба са просечном густином насељености од 179 становника по км2. Косово и Метохија се састоји и спада у ред густо насељених области, не само у србији већ и у Југоисточној Европи.
Административно подручје Косова и Метохије се састоји од 24 општине подељене у 5 округа: Косвски округ, Косовско-Митровачки, Пећки, Призренски и Косовско – поморавски. Највећи град и административни центар Косова и Метохије је Приштина. Остали већи градови су: Пећ, Призрен, Косовска Митровица, Гњилане, Урошевац и други.
Косово и Метохија је инетгрални део Србије. Под изговором о хуманитароној заштити албанског становништва НАТО је 24. Марта 1999, извршио агресију на СРЈ. Бомбардовање је трајало 78 дана (до 10. Јуна 1999. године). После споразума у Куманову рат је престао. На Косову и Метохији дошле су снаге КФОР-а и УМНИК-а. Данас се Косово и метохија налазе под њиховом заштитом. После егзодуса великог броја Срба са Косова и Метохије (преко 250.000) преостали косовски Срби су се организовали на очувању својих насеља (углавном сеоског типа) и на свој даљи живот у покрајини. Дошло је до формирања тзв. „енклава“ у којима су поред Срба живели и Роми. Градови, односно урбане средине су остале готово без Срба. Изузетак је северни део Косовске Митровице. Међутим, 17. Марта 2004. године десио се нови талас насиља на Косову и Метохији од стране Албанаца, са циљем етничког чишћења. За два дана протерано је преко 4.000 Срба и срушен је велики број културних споменика, цркава и манастира. Срби који су остали да живе по енклавама, остали су у окружењу албанске већине.
Иван Караџић, IV 1
Гимназија Приштина, 2013. година.